KAD ZEMLJA PROGOVORI
Zar ne vidite vi prokleti zli ljudi Zemlja ova vapi dok se nebo budi Strašna kiša pada sve pred sobom nosi Zatresle se gore od vaših pakosti U neutrini zemlje prevrću se kosti. Vi dušu nemate pojela je zloba U vašim srcima kamenje je teško Prodadoste oranice, njive i svo blago Ukrotiste rijeke, šume tužno plaču Za vas ništa nije baš nimalo sveto. Nebo se zacrni paraju ga munje Iz nutrune zemlje strašna huka kreće Zemlja ova opominje dok ne bude kasno zlatna polja okitili makovi od krvi Bude se sa srdžbom neznani junaci Iz prošlosti glasovi dižu se visoko. Idite odavde majka Zemlja viče Vaše laži nosite na svoja imanja Kroz vijekove sijete mržnju I zle čudi Zemlja ova jeste malena al' sveta Još hode po njoj mnogi dobri ljudi. A vi što prodaste dušu kao Jude Vi ne znate šta je čojstvo i junaštvo Dodvorice bez trunke časti i poštenja Stići će vas kletva vaših pradjedova Božja je kazna spora ali znajte Zbog vaše izdaje vječni mrak vas čeka. A ti Zemljo stalno gorke suze liješ S nadom pružaš ruke željna pokajanja Ti svu svoju djecu podjednako voliš Tvoja nada stoji stamena k'o stijena Ljubavi ti imaš za sva pokolenja. Ne dam tebe zemljo tuđinu u ruke Ja sem tebe drugu domovinu nemam Dok u meni kuca ovo ludo srce Čuvaću te kao zjenucu u oku Zlo poneku bitku može da dobije Al dobrota svijetom na kraju caruje.