Кафана код Руже - четврти део
остављајући траг сећања на детињство и време одрастања. И ако су то биле само површне слике , за дете ипак довољно да оставе какав-такав утисак дајући му прилику да покуша да разуме тугу и срећу пролазника који су пролазили у и из “ кафане код Руже”. Кафана на станици уског колосека , заједно да пругом, не постоји већ 6о година. И село Сење се умањило. Тек, ако у свакој другој кући живи по неко. Они мештани, којима “ кафана код Руже “ беше важна , одавно више нису живи . На крају села, са својим монахињама и даље је “МАНАСТИР РАВАНИЦА”. Стоји већ вековима као прибежиште за све којима затреба савет и молитва. Повремене групе знатижељних људи ће понешто о селу и сељанима чути и од монахиња које још увек негују усмено предање са колено на колено. Нај старији мештани се још увек понечег сете и сетно пренесу младима. Да ли су се сељани, једни другима ругали или помагали и разумевали. Јесу ли, можда и све то од једном радили , користећи опуштеност места где су волели да дођу и све своје са другима поделе. Тог места окупљања више нема а нема ни сељана. Можда су неки од тих несталих ,кренули да нађу , где се то “кафана код Руже” одселила . Крај. () Вајдити=имати користи. Јок = не(турцизам). Тугаљиве= тужне. Барабар= заједно. Лане= прошле године. Амбуљчићи= личне, ситне ствари. Рапорт=извештај. Мургав=гарав по лицу. Чури= дими. Ономад =пре неколико дана. Тргнути=разборавити. Прошишале= брзо прошле поред. Ни макац=не моћи се померити са места. Врнути=вратити Резил=брука. Зами’се= умио сам се. Оману= промаши Плевити= чистити од корова. Качити се= пењати се
