Кафана код Руже - други део
Гледај, гледај ,... онај старији спава и у сан се смешка. Нешто лепо сања... Сад ћу да га будим,.. да видимо шта га то у сан зарадовало... Пази сад. – (Приђе уз сто где спавају, ухвати своје ћемане и гудало и на сав глас викну) МУЗИКА ТУШ!!!.. (Млади музиканти само што не падоше са стола.. Ко да их брзи воз ударио,.. не могу да се саберу. Овај старији први дође себи а кад виде Миливоја све му би јасно. Још увек трљајући очи приђе и рече му) Старији син музичар: Теби је бре ћале да тераш зајебанцију с’с нас. Пусти нас да спавамо,... целу ноћ смо свирали . Прекинуо си ме у сан кад је нај лепши био. Миливоје Циганин: (Погледа га Миливоје искоса и са осмехом и упита) (Ј-)’ел си сањ’о неку снајку?... Старији син музичар : (не могавши да сакрије измамљен осмех рече) Е,.. зини да ти кажем. Миливоје циганин: А јел’(-и) из нашу малу()?.. Старији син музичар: Из горњу ( призна он ненадано). Миливоје циганин: (раздрагано) Ружо,...чу ли ти овог мог клипана,. ‘ћу га женим, готов је . Ружа: (Смешка се и потврђује климајући главом ) Зрео ти је,... богами к’о крушка,.. .... спремај весеље. На вратима се појави Добривоје, сеоски момак, момак али спада у оне што их зову “ таман“. То су ти они момци, пристигли за женидбу, ни там’ ни овам’. Дотерали цара до дувара. Што су терали кера, терали и сад само меркају прилику да се узму у памет и жене. Кућа му ту близу, одма иза бузометра, тако да је он у кафани к’о домаћи, поготову од кад се неки његови исписници пооженише младим конобарицама што их Ружа доведе кад јој се посо прошири. Са врата , Добривоје добро прошара очима по кафани, виде кога има и свима пожеле добро јутро, стојећи на вратима ко да се нећка да уђе. Те , да ће унутра, те неће, ко вајном има неки посо па се премишља. Добривоје: Добро јутро (климајући главом јави се свима у кафани)!.. Раденко: (Иза њега, чекајући да се Боривоје одлучи да уђе, стајаше Раденко , рудар из Стубице, коме Добривоје сметаше на улазу, па кад виде да се овај вајном пишмани он му рече) Мрдни се Добривоје,.. не може да се уђе од тебе, .... стојиш на вратима ко да ћеш карте да наплаћујеш. (Помери се Добривоје да направи пролаз Раденку а кад га виде озари се . Раденко му беше побратим и колега из јаме, Рудничке. Рудари имају тај обичај да се побратиме чим сиђу у јаму, рачунају , да ,кад иду под земљу, да раде , ко зна шта може да се деси, а ако нешто искрсне и деси се, ко ће да помогне коме ако не свој своме.). Добривоје: ‘Де си побратиме (загрли Добривоје Раденка и правац за шанк код Руже, да наруче шта ће да попију. ). Ружо, дај две љуте , за мене и мог побратима...И узми шта ћеш ти,... ја плаћам . Ружа : (Гледа га Ружа ,уносећи му се у лице и гледајући га право у очи, те му рече ко неком до кога јој је баш стало.). Баш љуту или да мало пресечем. Добривоје: Баш љуту, (х-)‘оћу брате да ме разборави(),... разбуди . Ружа: (одговара му кроз тајанствени осмех). Не ваља наштину(),.... на празан стомак . Добривоје: ( Пријаше му њена пажња . Искезио се и упиљио очима право у њене, не скидајући упорно поглед са ње.) Ти се,.. оно ,.. као бринеш за мен’(-е) Ружо ( и њој,.. онако, мало , као непријатно ал’(-и) не попушта гледајући га право у очи. За тренутак ко да су им се погледи заледили, ни там’(-о), ни овам’(-о). Прибраше се у тренутку, Ружа спусти поглед смешкајући се и размештајући чаше по шанку, ко да их мало пре није добро наместила а Добривоје , гледа са смешком у једну тачку на шанку и као да је истражује, лупајући кажипрстом по њој . Наста пауза к’о у биоскоп’(-у), док је Раденко не прекину , не примећујући у шта су се они у то упетљали. ) Рудар из Забреге: (Улази са перона у кафану, опрезно загледајући са вратију лево- десно ,као да му нешто није јасно, протрља збуњено очи док га присутни у кафани не уочише и видеше да је нови и да се нешто пишмани са улажењем.) Ја сам,..к’о мало промашио?.... Ружа: (Приметивши недоумицу ново придошлог госта а и сметаше јој и направљена промаја, окрену се ка њему и вратима како би ново придошлог госта пренула из његове недоумице) Изволите,... треба ли вам нешто?,.. и,.. затворите врата да нас промаја не помлати() од раног јутра. Рудар из забреге: Ја сам са друштвом био у станичном бифеу, и, нисам знао да се отворила још једна кафана?.. Ружа: (Не схватајући о чему говори а и сама збуњена настави да га испитује док је у руци држала послужавник и преко руке крпу којом је чистила столове када затреба. ) Коџа() време овде ради кафана а бифе одавно нисмо,. други објекат нема код нас. Рудар из забреге: А , ја и моји другари смо из треће смене отишли на пиће у бифеу,.. на станици. Ружа: Па,... јел’ су овде (шири руке окрећући се око себе показујући на присутне госте)? Рудар из забреге: Нису (потврђује оно што сам рече , климајући главом лево-десно и шарајући погледом по присутним гостима). Ружа: а како се ти , пријатељу, нађе овде? Рудар из забреге: Јавили нам у “јами” из наше благајне да сврнемо() по плату, чим нам се заврши ноћна смена. Ми пожурисмо да први стигнемо и дигнемо паре . После кренусмо до бифеа,..на пиво . Ружа: Ама , ништа те не разумем. Какву јаму помињеш. У Сењу нема никаквих јама. Рудар из забреге: А,..ова кафана је у Сењу?.. Ружа: Да,.. у Сењу. Рудар из забреге: Ау!,.. ал га оману... Добривоје: (Видевши да је Ружа збуњена, хотећи да јој се нађе у невољи , окрену се са све столицом на којој је седео ка придошлици те се укључи и он у разговор) Је ли побратиме,.. кол’ко ја разбра, ти тражиш оно бифејче на станици у Сењском руднику?.. Рудар из забреге: Е!.. Добривоје: Оману() бифе те дође овде?.. Рудар из забреге: Изгледа. Добривоје: (Гласно да сви у кафани чују)10 километра га оману побратиме,.. баш мало?... Ружа: (У неверици од оног што чује укључи се у разговор да би себи разјаснила насталу ситуацију) Црни човече,... Па од куд се нађе овде?.. Рудар из забреге: (Стави кажипрст На чело да се присети што год,.. ако би могао,.. те, после краћег размишљања, као да му се нешто вратило у памет, значајно подиже исти кажипрст у вис.). То би сад’(-а) мог’о да објасним. Ружа: Ајде и то да чујем,.. баш ме занима?.. Рудар из забреге: Е , овако... Како смо нас петорица стигли у бифејче, одмах смо прешли на пиво,.. Јагодинско,.. да пресечено комовицу из јаме... Њу користимо по препоруци лекара ,.. да исперемо грло од прашине у руднику.. Ал’(-и) је гре’ота да је испљунемо него прогутамо . Aко је прашњава. У јами, доле, да вам не причам кол’ко прашине има.И за то смо отишли на пиво,... да пресечемо комовицу..И ,.. у бифејче смо пили пиво. Добривоје: И кол’ко пописте? Рудар Из Забреге: Три, четири... ружа: Флаша?... Рудар Из Забреге: Јок,... гајбица. ружа: Ау!,...како само претекосте.. А,.. како стиже овде?. Рудар Из Забреге: Па,..због пива... Морао сам,.. да простите,.. да се олакшам,.. споради себе. Кад пођо’(-х), другар ми рече да не идем у станични клозет ,.. гужва је а кад неко уђе , сви се осврћу да виде ко уш’о .. Кад се окрену , очас у круг прошарају и запишају све око себе. Другару све чизме напунили те ја због тога крену напоље, на перон. Тек тамо белај, вазда народ чека да се укачи на постављен воз , да крене за Ћуприју. Осврну’ се лево-десно,.. гледам где би мог’о да се олакшам,..ал’,.. свуд’ народ?.. Рипи’(-х) ја на платформу вагона те пређо’(-х) с’ друге стране воза. Једва се оцеди од онолико пива,.. уредих се и рипи опет на платформу, да се поврнем у бифејче... Сам’(-о) што се попе’(-х) наново , цимну локомотива и воз пође... У мал’(-о) да паднем с’(-а) воза. Ноге ми се одсекле од стра’(-ха) . Не би’(-х) претеко да падо’(-х). Спусти’(-х) се на платформу те седо’(-х) , да се мало смирим , рачунам ‘ћу да изрипим() на неко згодно место. Ружа: И!... Рудар из забреге: Изгледа да ме мало ошамутио свеж ваздух па сам заспао на платформи,... пробудио сам се кад воз стаде,.. и ,.. ево ме овде. Ружа: Ау, човече,...дођи и седи овде. (Окрену се ка столу где седеше Добривоје са Раденком и већ забринуто тоном рече) Добривоје, направи место да човек седне до вас док ја нешто не спремим. Добривоје: (Обраћа се придошлом колеги Рудару , намештајући му столицу да седне) Седи побратиме,.. и ја радим у руднику. Не знам те,.. из друге си смене а коџа нас је рудара и ,... рече,.. била плата. Рудар из забреге: Била,била. Добривоје: А ти , одакле беше. Рудар из забреге: Из Забреге, Параћински срез. Раденко: Из Забреге?..Имам старо кумство тамо. Можда познаваш Сретена Душановог , ради на цемент у Поповцу. Рудар из забреге: Како да незнам,..то ми је чича. Раденко: Е, што ти је свет мали. А како ћеш ти да се врнеш() кући?.. ,..ма,.. , ја сам из Стубице а ти крени кад и ја, .. заједно ће мо да кратимо() пут. Ружа: (Ужурбано доноси огромну криглу до врха напуњену и пружа је изненадном госту) Попи ово наизуст,.. враћа из мртвих. Рудар из забреге: А, шта је то? Ружа: Баба Драгињина расоница са бибером и млевеним, туцаним станумеркама. За твој случај нема бољег лека. Рудар из забреге: А јел(-и) да испијем све од једаред. Ружа: На екс!... Рудар из забреге: (Испија донету расоницу и сав нарогушен се протреса од жестине понуђеног бапског љутог лека) уф,...све ме озноји. Ружа: (Ј-)‘Ел осећаш да ради? Рудар из забреге: Уф, фала ти ко сестри. Добривоје: (Гледа , шеретски се смејуљићи, у Ружу а обраћајући се Рудару из Забреге ) Ето, то ти је наша Ружа ,.. сваку би рану да превије. Раденко: Јесте,све је баш тако , али,људи, помагајте, и мене притисла голема мука . Добривоје: Каку ти муку имаш побратиме (прену се ) . Шта те то мучи. Раденко: Не питај (рече кратко и немоћно рашири руке. ). Добривоје: Како да не питам,.. како онда да ти помогнем ,... у пасуљ да гледам ... Ај полако ми испричај (би упоран Добривоје спреман да саслуша побратима).... Раденко: Ти знаш, Добривоје , да ја имам три ћерке и сина Слободана ко најмлађег од деце. Добривоје: Знам . Раденко: (Састави обе руке испред себе на сто и тихо,скрушено поче да исповеда своју невољу) Душанка ,.. моја нај млађа ћерка , јуче око 10 пре подне изађе из куће, вајном до дућана и још се не врну() . Ето, не спавах нити што поједох од тад. Од јуче тражим (г-)‘де ми се дену() дете(рече скрхано Раденко ). Добривоје: Еее!. . Ма шта ми рече (изненади се Добривоје и наста тишина која непријатно потраја)... Него, Раденко (прекину тишину ) ,... јел се распитасте по Стубици?....Да није код фамилије,... да није побегла за неког момка.... То је бар лако да се провери, знате у селу све момке пристигле за женидбу..... Па она ти је и пристигла за удавање,.. мораш и на то да рачунаш. Раденко: Како бре пристигла за удавање (узјугуни се ). Има ту неки ред,... прво сестре да јој се удају па тек онда она стиже на ред... У моју кућу мора да се зна за ред. Не може ко како 'оће. Ружа: Их бре пријатељ Раденко ( укључи се са друге стране шанка ), није то ко што је некад било. Друго време је . Добривоје: Јесте, лепо ти каже Ружа (подржа Ружу Добривоје показујући руком ка њој) . Девојче ти је баш стасало а и из добре куће је. Па ето ,...деси се... Раденко: Да те ја питам Добривоје (поче да криви главу и подозриво да пиљи у Добривоја) ,.. сумњив си ти мени... Јел ти навијаш за мечку ил’ за мене!?... Мутљавиш() ми нешто,.... ко да познаваш моју Душанку?... Добривоје: Па познавам (Ко из топа рече Добривоје )!.. Раденко: (смрачи се и ко кад задеваш куче, само што не скочи на Добривоја) Добривоје, пази шта причаш. Знаш да си код мене на занат био,.... ко сина те пазим у руднику..... Одакле ти познаваш Душанку?..... Добривоје: Полако Раденко ,... све ћу ти кажем по реду ( поче Добривоје а кажипрстом упери ка Раденку). Ја тебе поштујем ко оца рођеног, ког, ти знаш како изгуби.... Са тобом у смену је био кад настрада у јами. Ја сам још дете био. (Раденко се прекрсти на помен Добривојевог оца и одсипа чашицом ракију по поду за покој душе свом покојном пријатељу.) Ти знаш ,... лане на заветину у Стубици,.. да смо се срели и поздравили . Раденко: Знам .Сећам се. ( Потврди климајући главом ). Добривоје: Ја после одо’(-х) са мојим пајташима до продавнице на по клакер и пиво... Е,.. тамо су били неки девојчићи... Девојке ко уписане ... Смешкају се оне нама ,.. смешкамо се ми њима,.. заветина у селу , неће се намћоримо(). И , тад ме муну у ребра један мој пајташ ,.. Стубичанин. Све блесав био,... колко ме удари, једва ваздух поврати . Вели ми, (ј-)’ел знаш чије су оне три што се смешкају...... Од куд да знам, реко(-х) му,...ја сам Сењанин, ти знаш да ми из Сења у Стубицу без батина можемo да прођемо само на заветину... Е,. оно су ти ћерке твог сменовође из рудника ,.. Раденка... Она најлепша је,.. најмлађа ,.. Душанка... Одма сам престао да се смешкам јер сам знао каки си прек човек,... а ,... нисам још био намеран да се женим. Раденко:(подозриво) Ништа ми ниси причо о тем(). Добривоје: Па,.. нисам баш толико блесав(). Раденко ,.. ти и ја се виђамо сам’(-о) у јаму ... (Г-)‘Де да бегам од тебе по руднику кад ти се упале фитиљи и полудиш? Одма би ту загинуо,.. ко вла на рингишпил(-у). РУЖА: (насмеја се на искрен опис Добривоја о његовом сусрету са Раденковом ћерком Душанком и доспе им још по једну чашу пића.)Ово вам је од мене, за севап ,.. што ме од раног јутра насмејасте. Ти Раденкo имаш три ћерке и сина!... Обавеза је то. Уши ће да ти поједу. Раденко: Ууу,... овај мушки ми већ и заврће уши(одмахну главом ). Сад ме и ова мука снађе..... Нисмо жена и ја планирали баш толико деце , него жену и мене потерала та женскадија ... Тек после треће ћерке дође и мушко у кућу. Добривоје: Знам побратиме( забринуто потврди ). Причао ми стриц Радомир да је било ту и неке зајебанције на твој рачун. РУЖА: А што га дирали (укључи се Ружа). Раденко: Е моја Ружо ,..... у Стубицу је такав народ ,... ако прво дете у породици не буде мушко, онда те у селу гледају к’о да си под ману. А , ја ту дебело из прве подбаци ,...ал се нисам дао ... Одма сам нагрнуо на жену и она очас закачи(-и) са другим дететом.. Кад се роди друго женско,.... мене лично није сметало што је женско,... дете је дете и увек је радост за родитеља,... у село, почеше да окрећу главу од мене . Ко да сам заразан, ко да је то прелазно, почеше да ме избегавају и моји парњаци....Ја са женом одма на треће,... рачунам даће бог. (Х-)‘Оћеш,... јопет женско. И фамилија ме више ни на славу није звала...Тад сам почео да радим у јаму у руднику ,... и шта ми све нису саветовали доле у јами . Неки савет сам и послушао, неки ми савет и тешко пао ал’ најтежи је био да не изувам вунене чарапе, ни дању ни ноћу... Крстила ми се жена,.. дал сам нормалан,.. ја истраја неко време и ето , роди се на крају и Слободан. РУЖА: (Ружи би смешно и немогаше да се суздржи, зацерека се , онако од срца. И Добривоје би се насмејао ал се суздржа и ману руком ка Ружи , да се примири и не смеје како се Раденко не би наљутио.) Ју, пријатељ- Раденко, баш у опште ниси изув’о чарапе. Раденко: изув’о сам их ја,.. кол’ко да заперeм ,.. чарапе а и ноге... Да нисам,. нико у кућу не би претеко... У то време чувасмо козе,..зарад деце. Здраво њи’ово млеко а и да се деца играју с’(-а) јарићима. Нисмо могли јариће да избацим из куће кол’ко се свикли на децу,..ал’(-и),.. како поче да се изувам пред вратима и луфтирам вунене чарапе , одбише се јарићи из једаред и више ни близу куће не долазише. У прво време, крадом иза коша, извириваше да виде дал’(-и) ће мо и ми из куће да претекнемо... Претекосмо... Кума ми тако дође једаред, поче да се осврће и да њуши пред вратима,осетила чарапе а незна шта то тако оштро боде у ноздрве , те ме пита: (ј-)‘ел ти то куме нешто цркло у авлије. Не би ми право кад то рече, ал’(-и), кад уђе ја јој објасни те се слатко насмејасмо. Кад излазила , ваздух је ухватила још у кући и није га испуштала све до капије, док не замаче путем. ( узврпољи ce, поче да стишће колена и да испипава по стомаку те гледајући у Ружу , упита је:) јел’ Ружо, ... как’а ти ово ракија. Нешто поче стомак да ме завија?... РУЖА: Јака поприлично , није за на празан стомак. ‘Оће да протера . Раденко: Е, па видим ... Нисам ништа јео од јуче у подне па ме баш потера. Мораћу споради себе до нужника ( Устаде полако, стегнуто па брж’ ка вратима). Миливоје циганин: ( који са синовима доручковаше свеже чварке које је понео и Ћуприје, примети како Раденко брзо замаче за вратима па рече Ружи) овај ти Ружо сас' велики зорт() изрипи из кафану. РУЖА: ( само одмахну руком и ништа не рече. Покупи празну амбалажу са стола, за којим је седео Добривоје. Он је шмекерски добро одмери а она оде да опет сређује свој шанк, као, не примећујући његов поглед). Миливоје циганин: ( гужвајући новину у којој бејаху чварци за доручак, добаци Добривоју за суседним столом) Куме, видим да ћу за теб’(-е) да свирам једну нај скупљу песму,...ал за џабе... Од мене за част. Добривоје: Јел’(-и) сматраш куме ( одговори му кроз осмех Добривоје не скривајући да му је мило) . Миливоје циганин: Сматрам, сматрам... Нисам ћорав , .... ти не замери што се ја понашам и заглеђујем овако сас', како да кажем , дистанцу. Старији син Миливојев: (Климну главом, потврђујући да је Миливоје правилно изговорио реч коју и он сам није баш сасвим разумео, устадоше од стола, на коме су он и брат јели чварке спремајући се да крену кроз село а у нади да ће уговорити неко весеље. Пође Миливоје први ка вратима а синови музиканти за њим.)Јесте, јесте. Сас дистанцу,.ал’(-и) без лошу намеру... Гарант... Таки је човек,..осећајан. Миливоје циганин: (Окрете се на изласку ка Ружи и рече ). ‘Ће се врнемо до два . Ти, Ружо, скувај за сваког по два јајцета и тури на тацну са стране, да ни сачека. ‘Ће се врнемо сигурно гладни из села па да се приложимо ( Ружа потврдно климну главом да потврди да је чула и настави свој посао за шанком бацајући повремено поглед ка столу где је седео Добривоје) . Само што музиканти замакоше за вратима и она се затворише, на њима се , услужно отварајући, појави Стојан ,шеф станице, са Игуманијом манастира Раванице мајком Маријом. Игуманија мати Марија : (склопивши смерно руке испред лица,наклоном уђе у,за њу ипак само станичну чекаоницу, и смерно поздрави) помоз Бог добри људи. СВИ ПРИСУТНИ У КАФАНИ : (Сви, ко опарени поскочише и у глас отпоздравише јој) Бог вам помогао часна мати Марија. Игуманија мати Марија : (климну благо главом и са исто тако благим осмехом се захвали за указано поштовање пресветом богу а и њој.) Којим добром ти чедо овако рано овде дође (запита дете које се промува поред ње са намером да стигне до шанка код Руже). ДЕТЕ: Матер ме пратила да купим клакер. Данас стиже из Ћуприје нова тура. Игуманија мати Марија: А ти си сигурно био добар и послушан па да те матер твоја награди(помилова дечака по глави) Јеси ли био добар? Дечак: Јесам( озарено одговори дечак). Помагао сам јој да плеви лукац. Наклони се дечак и оде до шанка где га је Ружа већ чекала са флашицом тек пристиглог клакера. Стојан: ( погледом потражи Ружу и показа јој ка столу где ће сести са Игуманијом како би се она ту нашла поштованом и драгом госту на услузи). Велика је част и радост кад нам такав гост дође. (као прави каваљер примаче столицу
