Моравске тајне(други део)
За ту реч ‘ћу му дебело наплатим… И други се греју на дрва!.. И њима треба огрев за зиму... Ко да само Влаха краде дрва. А ја,.. нисам украо та дрва!.. Знам да нисам !… Сви поштени а Влаха краде дрва. Пази мајку му!.. Скрену поглед Влаха са пријаве и загледа се у Мораву . Да му она припомогне ако може. Да му мало разбистри мисли и укаже,.. ко би то могао да украде дрва. Тако замишљеног, трже га крцкање и ломљење гранчица и грана у непрозирном густишу од растиња и жбуња , одмах лево од њега ,.. баш близу. Уплашено се диже, брзо склопи тужбу , стави је у задњи џеп од панталона, ослушну још једном у правцу одакле се чуло то ломљење гранчица.Када чу да је крцкање све ближе, слете се ,ниже доле до другара који пецаше. Њима би неочекиван његов брзи силазак , погледаше га зачуђено. Драганче скида упецану рибу са удице, те, када скину и стави у чуварку, упита Влаху: Шта ти би?. Што се тако стрмоглави код нас?.. Где то гори?.. Влаха унезверено гледа у њега, потом у густиш и жбуње на обали и једва изусти: Нека санџама,.. ломи грање у жбуњу. И Главоња се окрену у правцу одакле се чуло ломљење грана. Сав озбиљан обрати се Влахи: Нешто иде,..право овамо.. Ти побеже Влахо,.. право код нас?.. И нас да из’еде та твоја санџама. Па где ћу ,.. -Појада се Влаха - заједно смо јачи. Овако ђутуре, ‘ће се одбранимо. Не иде сам да загинем. И Сима поштар се придиже да види шта је. Он је човек у годинама и има старачку далековидост, можда то помогне да разјасни ситуацију. Загледа се у правцу жбуња из ког се чуло ломљење грана, зашкиљи очима и насмеја се: Ево ти Влахо твоје санџаме.И није санџама ,.. мечка је, ма јок, медвед !.. ‘Ел кажем ја.-сложи се Влаха. Није санџама ал’ нека сотона јесте. Где од медведа сад да бегамо?.. Само у воду. Тек се тада засмеја Сима и покуша да смири уплашеног Влаху: Ма није медвед,.. Јаје,наш Јаје . Јаје је риболовац као и они. Надимак му је од презимена Јајић,иначе, зове се Срђан. Он је од оних риболоваца који воле да буду сами. Долази пре свих, сакрије се у неки буџак на обали и чека да налети неопрезни сом. Само сомове пеца. А огроман је човек,.. има га близу два метра. К'о медвед је, свака шумска стаза му је уска и кад год таквим стазама пролази, на далеко се чује. Сигурно је узводно ‘ватао сомовину.- настави Сима. Лакнуло Влахи: Их бре,.. знам Јајета. Комшија ми, из краја... Ал’ ме препаде,.. искида ме. Гледа га Главоња , сумњичаво вртећи главом, те му рече: Влахо,.. за све си рођен, ал’ за крађу ниси... Много си брате плашљив. Прецрко би од страха само да те неко случајно погледа кад' си у штети. А када би те ухватили на делу,..не могу ни да замислим шта би било са тобом. И ја то кажем,- сложи се Влаха тишим гласом.- Али ови у милицији, ко да су се претплатити на мене. Мало-мало па ето их... Не мог’ се одкачим од њих. Јаје пристиже до њих и јави им се : Здраво друштво... Гризе ли што?.. Гризе,гризе. – одговори му Драганче. -Него ,.. уплаши нам Влаху. Прецепи се , за мало да прецркне од страха. Јаје би знатижељан те се обрати Влахи: Ти се,.. комшија,.. од мене уплаши,..а ? Када је чуо како се пробијаш кроз грање, прво је мислио да си санџама.. Кад’ си приш'о ближе, посумњао је да долази мечка... Тек када те је видео , тек се тада прибрао. – описа догађање Главоња . У комшија,.. па зар ти баш изгледам ко мечка?… Од мене да се уплашиш?.. Покуша Јаје да среди ситуацију. Извади из ранца кесу до пола пуну ситном рибом коју је успут наватао а коју је намеравао и овако мачкама успут да да. Пружи кесу Влахи у знак извињења што га уплаши... Нахватао је Јаје и три солидна сомића. Два сомића до три кила, трећи ,.. од ока,.. око пет. Красе му бициклу којом је и он у рибу пошао. А репови им се по земљи вуку. Сам рибу Јаје и не једе. Однеће их Ташку кафеџији . За свеже упецану рибу за кафану, увек добро плаћа.. Ту ће Јаје да се овајди, пашће му лепа пара за лепу сомовину. Влаха је у руци одмеравао кесу са рибом коју доби. Биће доброг ручка за његове Циганчиће. И за ближу фамилију, ако их позове на част. Јутро је ухватило залет и добро одмакло. Риболовачко друштво, које га је својим доласком пре сванућа најавило, напунило је своје чуварке рибом. Нису задовољни оним што упецаше ,..у главном је то ситнурија, али , кад пођу са реке , бар ће имати нове риболовачке анегдоте коју ће препричавати у главоњиној кафани . Колегама,другим риболовцима, који као и они воле Мораву и дружење са њом, биће забавно да чују и коју нову причу. Такве приче се, док стигну до кафане,прошире и детаљима који се успут измисле.Риболовци су маштовити људи. Нај важније је да је за Влаху био севап. Добио је он свој муфте део,.. а, без њега би сигурно било мање забавно риболовачко јутро. Такви су то људи, увек међу собом поделе на равне делове, и смех , и радост, и тугу. Наравно и улов , ма колики био. Крај.
