ОРДИНАЦИЈА трећи део
Секретарица: (Прихвата бојажљиво под руку Станиног супруга) само да није агресиван?.. Спремачица Стана: Не уједа!... шта си се стегла. (супруг попушта и више се ослања на секретарицу , загрливши је. Стана то примети и љутито одбруси)... А то знаш да радиш барабо. Мрдни се ти (обрати се љутито секретарици), сто бабица, килава деца. (Смешта на силу мужа на канабе) Ово је доктор,.. мало ће те попричати и,... немој да ме резилиш... Докторе (обраћа се доктору који чека да се оконча привођење),.. мој човек. Видиш која је то мука. Психотерапеут: Биће све у реду. Оставите нас двојицу да поразговарамо,.. изађите и сачекајте испред ординације.... Спремачица Стана: (Излази из ординације климајући главом, прикривено показујући кажипрстом, час у мужа , час у Лолу , која је укочено стајала у просторији.) Секни га докторе,.. ако можемо да га тргнемо. Психотерапеут: Не брините..... А ми (обраћа се Станином супругу), ми можемо да попричамо о проблему који имате. Станин супруг: Докторе,.. огроман проблем!... Психотерапеут: Добар почетак разговора ,... само мало прецизније,... пробајте прецизније да дефинишите проблем? Станин супруг: Стана докторе, моја жена Стана. ’Ел виде ти, како ме убаци код тебе ко празну фиоку. Психотерапеут: Да, она је и дошла да би решила свој проблем. Станин супруг: Ал’ што мене зове за сведока... (примећује укипљену Лолу у ординацији, загледа је , загледа психоаналитичара па устаје пружајући руку да изјави саучешће) Сажаљевам случај докторе. Психотерапеут: (Збуњено му пружа руку јер незна због кога му изјављује саучешће) Молим?... Станин супруг: Па видим, спремили сте споменик ( очима показује ка Лоли ). Психотерапеут: Ааа!... То није споменик. Станин супруг: А шта је него споменик (гледа у правцу Лоле , трљајући очи да би боље видео)? Психотерапеут: То је сарадник који ће узети учешће у овом нашем разговору. Станин супруг: Докторе,.. ја јесам мало попио ,.. ал’,..још не разговарам са споменицима. Када ми се и заманта у глави , ’оћу да се извичем на кучиће кад се намераче на мене , ’оћу и мотку да потегнем,.. ал’ у самоодбрани... Са споменицима нисам имао пос’о до сада. Психотерапеут: То је нови научно - методолошки приступ... Да пробамо , ништа не кошта?... Станин супруг: Ако је за науку,.. ја сам увек за !.. Науку поштујем.. Докторе,... мени се грло осушило од приче па морам мало да га проперем (Вади пљоску из џепа и наврће је како би испио до задње капи.). Психотерапеут: (Даје знак рукама и главом Лоли да се укључи у разговор). Робот Лола 357: (Покреће се и прилази ближе , обраћа се Станином супругу.) Здраво... Ја сам Лола 357 и сарадник доктора у овом третману. Докторе,.. (обраћа се психоаналитичару), додајте ми фасциклу и, молим вас, укрштене речи. Психотерапеут: (Изненађено,пружајући му укрштеницу ) укрштеницу?.. Робот Лола 357: Атипична процедура. један од начина да проверим сконцентрисаност пацијента. Психотерапеут: (Схвата да га Лола опонаша понављајући речи које је он изговорио током интервјуа који је имао са њом те се кроз прикривени смех сложи.) Разумем,разумем,... Слажем се. Само наставите са процедуром. Станин супруг: (Загрцнуо се пићем из пљоске на покретање Лоле која је за њега била само споменик. Трља очи у неверици, гледа у доктора, у Лолу , у пљоску који неспретно покушава да затвори и гура у страху софу уназад , до тренутка када она пада , прескаче је и бежи панично из ординације кроз врата. Само што је изашао кроз врата испречила му се Стана и поново га гура на силу назад до софе , коју је психотерапеут већ подигао , на наставак разговора). Спремачица Стана: Где си пошао?... Јеси ли обећао,.. нема бежања сада. Станин супруг: Али Стано!... Спремачица Стана: Нема али,.... сада издржи. Станин супруг: Ниси видела Стано,.. споменик кренуо на мене,.. ’оће да причамо. Ја сам попио јутрос ,ал’, само две чашке.... Можда ме држи од синоћ?... Стано,.. кад сам дошо кући? Спремачица Стана: У 4 несоју један. Станин супруг: Колико је сада сати?... Спремачица Стана: 10. Станин супруг: То је то,.. нисам се наспавао,.. де-фи-ни-тивно !!... Психотерапеут: Останите ви Стано тако изнад њега и држите га да опет не бежи. (окреће се ка Лоли и махну руком) Наставимо где смо стали. Робот Лола 357: (Лола наставља са питањима) Како се осећате сада када сте овде? Станин супруг : (уплашен и широм отворених очију) Стано,... како се осећам? Спремачица Стана: К’о усран голуб. Станин супруг : (уплашен и широм отворених очију потврђује Лоли ) К’о тај голуб се осећам. Робот Лола 357: (Лола наставља са питањима) Шта би сте желели постићи у овој терапији? Станин супруг: Да не будем голуб. Робот Лола 357: (Лола наставља са питањима) Како видите своју везу са алкохолом? Станин супруг: Раније само преко чашице а сад, наврнем и из флаше... Да скратим поступак... Стано (обраћа се жени),.. ’ел видиш,.. споменик чита питања из укрштених речи... Ти си ме терала исто да решавам укрштене речи уместо да идем у кафану. Спремачица Стана: Говорила сам ал’ нисам имала коме!.. Робот Лола 357: Како је алкохол утицао на ваш живот? Станин супруг: Ружичасто,..али,.. до сад’ нисам причао са споменицима .. Робот Лола 357: Јесте ли икад покушали престати пити?.. Станин супруг: ( Размишља кратко) Нисам,.. ево сада нешто размишљам . (На вратима ординације се појављују два пијанца , провирујући главом опрезно и тражећи свог друга по чашици.) Први пијанац: Добар дан...Дечко (обраћа се психотерапеуту), у ову продавницу замаче наш другар,.. нешто нам треба да се консултујемо па ако може,... на минут. Психотерапеут: Али ово није продавница, ово је ординација за психотерапију?.. Други пијанац: (Преко рамена свог мокрог брата прстом показује ка Станином мужу) Али је наш брат ту а и ми идемо у ординацију,.. ту на ћошку,..па да га питамо ,. Први пијанац: Дал’ да му чувамо место? Спремачица Стана: Куку мени ,... кад’ га пре нађоше. Други пијанац: Снајка,... поштовање!!.. јел’ може једно питањце за тебе? Спремачица Стана: Шта сад’ мене имаш да питаш несрећо?... Хајде питај. Други пијанац: А што га притискаш на тај кревет?,.. гарант има да га оштетиш. Спремачица Стана: Кревет? Први пијанац: Ма јок кревет,.. побратима.. Спремачица Стана: Њега (загледа свог мужа скврченог на софи )?.. Други пијанац: Све ћеш да га оцедиш,.. гре’ота. Синоћ је било друштво,.. ударно. Спремачица Стана: Докторе,.. помагај!.. Психотерапеут: Господо,....ово је озбиљна ординација, молим вас да имате то у виду и немојте да нас ометате. Први пијанац: Дечко,.... докторе, ево ми смо спремни да будемо подршка побратиму. (Окреће се Станином мужу упирући прстом у њега) Побратиме, јел те неко дира? Станин супруг: Не дира,... Само ми поставља питања. Први пијанац: А ко ти поставља питања? Станин супруг: Споменик. Први и други пијанац: (Гледајући се међусобно и збуњено) Ау-у-у споменик!... Први пијанац: Критично!... Ово мора да се сече,.. одмах. Други пијанац: Препоручујем две домаће,.. на екс!.. Окрећу се ка побратиму на софи ,приближавајући му се лелујајући ка њему док је он показивао кажипрстом ка Лоли. Окрећу се ка Лоли , збуњено пратећи правац прста побратима. Психотерапеут: (Схвата да ће се тешко ослободити пијаних гостију и размишља да у том циљу укључи и Лолу, представљајући им је, како би покушао да их препадне. ) Господо,..да вам представим нашег новог сарадника укљученог у терапијски третман у овом случају,.. Први пијанац: Споменик... Нешто не могу да се концентришем али то је споменик,.. јесам ли у праву побратиме (обраћа се свом сапатнику). Други пијанац: Споменик (шири руке потврђујући). Психотерапеут: Лола,... андроид психотерапеут, спољни сарадник наше психо терапеутске ординације. Први пијанац: Поздрав за споменик, поздрав за Лолу. Поштујем све. Робот Лола 357: (На изненађење присутног пијаног друштва се покреће и наклоном узвраћа поздрав) узвраћам упућени ми поздрав и стојим на услузи. (Шокирани пијанци стоје и блену у оживљену Лолу. Не верујући у оно што виде, окрећу се како би побегли али се међусобно сударају. Када се колико-толико приберу и извуку из метежног загрљаја, почну да се загледају и опипавају. Лола покушава да кретањем тамо-амо умири настали метеж код пијанаца, узрокован њеним укључивањем у разговор. ) Докторе (обраћа се психоаналитичару), да скратимо формалности око пријема пацијената и пређемо одмах на увођење у процедуру. Психотерапеут: Слажем се у потпуности,... уведите их у поступак (климањем главе даде одобрење). Други пијанац: Где да нас уводите.Ја не идем нигде. (машући одречно кажипрстом , разумевајући значење речи „уводити“ као да треба негде да га воде), Не мрдам одавде без побратима (пијаним тоном, готово претећи). Први пијанац: (Наваљен на свог пријатеља,не могавши због пијанства и престрављености да изговори ни једну реч ,гестикулацијом рукама потврди да се у потпуности слаже са својим пајташем). #@&*§*** РОБОТ ЛОЛА 357: (Не разумевајући мумлање и у полу- изговорене речи пијанаца, окрете се психотерапеуту , тражећи савет.) Питање?.. На који начин да почнем интервју?.. Психотерапеут: Успостављањем комуникације (подозриво гледајући у Лолу и упирући прстом у њу) . РОБОТ ЛОЛА 357: Како?.. не разумем их. Психотерапеут: (Прати хаотично понашање преплашених и у шоку пијанаца док објашњава Лоли могућу комуникацију) Када људи говоре користе 60% вербалне и 40% невербалне комуникације. Овде вербалне комуникације нема јер им је језик задебљао од алкохола али остало је оних 40% . Покушај са тим,.. може нешто и да испадне од тога. РОБОТ ЛОЛА 357: Разумем,..покушаћу (окреће се према пијанцима ,загледа их док се они пијани и преплашени придржавају међусобно, нагло подиже кажипрст високо испред себе и тако крену ка њима док ју је погледом , заинтересовано пратио психотерапеут. Станин супруг, притиснут од Стане на канабеу је такође пажљиво посматрао шта се догађа). Први пијанац: Невешто намешта и дотерује одело свог другара, скривајући да то ради како би се придржавао да не падне због пијанства и доживљеног шока од неочекиваног сусрета . Други пијанац: Клатећи се ,примећује Лолу како им се приближава са високо подигнутим кажипрстом. У шоку , покушава да упозори пријатеља куцкајући га немо, кажипрстом леве руке у груди па истим, показује на врх кажипрста десне руке, којим потом показује у правцу долазеће Лоле . Први пијанац: Схвата на крају да га колега упозорава на нешто, гледа у врх кажипрста његове десне руке и потом у правцу у ком је усмерен, види Лолу која им се приближава и уплашено се крије из свог пријатеља, занемео од шока. РОБОТ ЛОЛА 357: Лола им прилази на сигурно одстојање, спушта уздигнут кажипрст и шакама испред себе указује да даље неће ићи и да је се не требају плашити. Спремачица Стана: (Широм отворених очију посматра шта се догађа између Лоле и пијанаца и пита супруга испод ње.) Шта раде ово?... Станин супруг: Разговарају. Спремачица Стана: Па ништа се не чује.... Само машу рукама. Станин супруг: Причају кафански. Спремачица Стана: Какав ти је то језик?.. Станин супруг: Па , ..кад си у кафани ил’ је музика прегласна ил’ галама ,..ништа се не чује... Језик ти задебља од пића па не можеш ништа да кажеш а ,.. мораш да разговараш са људима,...ниси дош’о да ћутиш. Спремачица Стана: Па овако ,.. рукама разговарате? Станин супруг: Е... Спремачица Стана: А кад ти научи тај језик?,.. (на ово питање сама даде одговор) оно, колики стаж у кафани имаш,.. могао си још 5 језика да научиш.. Станин супруг: Само слеже раменима, слажући се са свим што Стана рече. Психотерапеут: (Чувши разговор Стане и њеног супруга, нагну се ка њима да их пита да и њему разјасне насталу ситуацију) А о чему сада причају,..шта кажу?.. Станин супруг: Споменик их пита зашто су дошли.. Психотерапеут: А они,.шта они кажу?.. Станин супруг: Да су видели где ме је Стана довела па су дошли по мене да пођем са њима на пиће. Спремачица Стана: Шта су се наврли на тебе,..што им баш ти требаш?. Станин супруг: (Шири руке уједно увлачећи главу у рамена) Када нас је више, више се и попије. Спремачица Стана: У цркли дабогда. Психотерапеут: Како им Лола сликовито објашњава да ово није кафана и,.... прстима им показује да треба да иду. Спремачица Стана: Докторе,... и ти знаш овај кафански језик?. Психотерапеут: По мало... Спремачица Стана: (Врти главом) Мушки,мушки!.. а шта кажу ови, што не иду?.. Станин супруг: Кажу да ће да иду али само да не изгледа као да их избацују из кафане,...да не пукне брука. Спремачица Стана: Види, види,...и они имају карактер (Примети како се Лола окрете и оде од пијанаца на други крај ординације) Где оде сад’ споменик. Први пијанац: (Како се Лола удаљи од њих, врати им се несигурни глас) Побратиме, јел ми понесмо једну пљоску,... да се нађе,.. за прву помоћ. Други пијанац: Јесмо побратиме, што питаш? Први пијанац: Изгледа да се флашица отворила,... све ми панталоне мокре (Загледа у мокре панталоне).. А јел’ то била домаћа,... грејана? Други пијанац: Није,... хладна домаћа. Први пијанац: А што су ми онда мокре и топле панталоне ... Не могу да нађем резерву за прву помоћ (испипава себе тражећи боцу са пићем),.. како се само просу,... штета?.. Други пијанац: Ево је брате код мене (подиже пљоску и загледа је у чуду што ју је нашао код себе) , а боца се није отворила?.. Први пијанац: А што су мени онда панталоне мокре? (тада схвати да се он од страха умокрио и од стида , покривајући мокре панталоне рукама изађе из ординације, дајући главом знак свом пајташу да и он изађе). Станин супруг: (Видевши шта се десило са панталонама његовог побратима у пићу заврте забринуто главом) Стано,... виде ли ти како се само исквасио,... флашу са пићем држи у панталонама а оно се просуло.... Брука! Спремачица Стана: Е ,... није се то пиће просуло. Станин супруг: Него? Спремачица Стана: Од стра’ нема лека а бешика за час попусти. Станин супруг: Аааа!!.. (Схвата шта се десило и у себи преломи) Јебем ти капку кад се ње ухвати (вади пљоску из џепа и даје је Стани). Узми ово Стано. Неће мене више да јури и испитује споменик и да се овако ,..не дај боже,.. унередим ,.. баци то у канту за ђубре . Спремачица Стана: (Узима пљоску не верујући шта чује и баца је у корпу са смећем) Е,... фалим ти се Боже. Робот Лола 357: Шта мислите да можете научити из оваквог разговора? Станин супруг: Да се манем пића ... Стано (обраћа се жени), ај’мо кући, да прилегнем мало ,... и ти поред мене,... да ми овај споменик не дође на сан јер ако дође,.....стра’ ме је да не бацим кашику. Спремачица Стана (изненађена резултатом третмана и срећна због позива мужа да спавају скупа , да га она чува док спава, пита доктора) јел можемо да идемо докторе? Психотерапеут: Можете,..... и чувајте се. Спремачица Стана: хвала вам докторе, до неба вам хвала. Психотерапеут: (Устаде да испрати Стану са мужем, махну им док су излазили из ординације, одмакну се од свог стола приђе Лоли и стаде поред ње загледавши је повремено ) Лола!,...ми би смо могли да развијемо озбиљну сарадњу!!!.. Робот Лола 357: (Поче да се окреће око себе као да јој је пријала констатација доктора те се нагло укочи у не баш очекиваном положају). Психотерапеут: Ау!,... црко коњ. Секретарица: (Само што је ушла у ординацију ,примети укочену Лолу у необичном положају) Шта јој би докторе?. Психотерапеут: Пао систем (подизањем рамена показује да се тек сада ситуација компликује и да нема никакву идеју шта да ради сада.). Секретарица: Шта ћемо сада са њом? Психотерапеут: Ништа,.. ми се изгубимо а онај ко је донео ваљда ће доћи по њу (Упитно погледом премери секретарицу и упита) Јуче рекосте да су је донели,.... видесте ли ко?.. Секретарица: Не . Психотерапеут: Како? Секретарица: Ја се одузела када су је донели.... Једва уђох код вас ... Неко је донео,..а ко,.. незнам. Психотерапеут: Онда је најбоље да се изгубимо и када дођу по њу да нас не нађу . Секретарица: (Разочарано и забринуто) Сад баш нађе да се поквари... А ако неко ипак дође по њу,..шта ће мо да радимо?.. Психотерапеут: Нећемо бити ту а њима је„ево“ ,.. нека се сами сналазе. Оставићемо им врата отворена . Секретарица: Аууу!.. Стана треба да дође да поспреми ординацију... Да се не препадне?.. Психотерапеут: Јака је Стана, не брини,... она се већ адаптирала . Секретарица: Онда,...идемо. Психотерапеут: Бришемо (Убрзано излазе ,смањујући светло у ординацији лупањем дланом у длан на излазним вратима). Спремачица Стана: ( За њима , на вратима се појављује са радним прибором Стана , са намером да поспреми ординацију, пали светло лупајући дланом у длан и крстећи се у чуду на глупости, окреће се око себе са рукама на боковима, загледајући одакле да почне . Примећује Лолу како укочено стоји и знатижељно али опрезно јој прилази и додирује је.) А ево га и споменик,... види и њега искључили...Да се и он одмори.. (Радећи по соби, настави причу, онако за себе.) Како ти беше име,.. Лола . Е Лола, Лола ,.. да тебе не беше ,.. не трго ја оног мог несоја... Секну га ти,.. свака ти част... Ајде што се трже од пића,...ма из мртвих га диже. Кад дођосмо кући, не мог’ се одбраним од њега. Навалио на мене ко дете на трешњу... Да нисам морала овамо да дођем,.. не знам како би претекла... Ал’,.. не марим,... одавно није био такав (Наставља са брисањем стола и софе у ординацији док је својим доласком и опрезним уласком не изненаде оба пијанца од јуче). Први пијанац: (Тихим и бојажљивим гласом се оглашава,разгледајући опрезно по ординацији.) Снајка ПИС (Дижући два прста као какав хипик , са увученом главом у рамена, покушава да каже да долази у миру и да нема намеру да прави проблеме.) Спремачица Стана: (очигледно, не схватајући симболику изговорене речи , истуреном главом и широм отворених очију посматраше збуњено не-баш пожељне посетиоце.) Нема овде мачке (окреће се око себе као да их тражи)?.. Доктор не чува мачке,.а и код мојих се каже ШИЦ-бре а не тако господски,..писсс . Други пијанац: (Схвата да стана није разумела значење упућене јој речи покушава да нађе другу, одговарајућу) А јел’ може да објаснимо зашто смо дошли (ставља два прста себи на груди као какав индијански поглавица). Спремачица Стана: Само не брукајте се са ти’ страни језици , кад их и сами не разумете... Ајде, кажите шта ’оћете па идите?.. Први пијанац: ’Оћу да кажем снајка да долазимо у миру. Спремачица Стана: И!?.. Први пијанац: И,.. немој да нас потрсиш са неком метлом или четком?. Само смо хтели да се консултујемо и попричамо. Спремачица Стана: (Погледом искоса их добро одмери) Добро,... причајте што сте дошли али да знате да ми је метла задњи гарант ако затреба. Други пијанац: Знамо снајка,.. причао нам твој човек да не омањујеш главу кад се наљутиш. Спремачица Стана: А жалио се, жалио!.. Ајде причајте. Први пијанац: Ти знаш снајка како славно погинусмо,.. брука никад већа. Спремачица Стана: Знам, знам. Други пијанац: Е, кад се мало растрезнисмо, видесмо да смо дотерали цара до дувара. Први пијанац: Сад би и ми мало да се тргнемо... Ако може?.. Спремачица Стана: Лепо, лепо,..ал’ морате да закажете третман код доктора и ако може да вас убаци у термин за терапију са спомеником. Први пијанац: (Са нелагодом) А ’ел баш мора са спомеником?
