Родитељски састанак 1909. Трећи део
Намера ми од њега човека да правим ал’ се отима. Од како дођоше ови Чеси да праве шећерану и доведоше децу,..по вазда је тамо око шећеранских вила,..тако зову место где се сместише. Ја у почетку мислих, клис и пиљке да играју па га пусти’,..кад оно мангупа не занимају пиљке него младе Чехиње... Изрезили ме пред онај фини свет. Ономад ме срете Чех на улици па ми се,онако, фино представи и на мени неразумљивом језику упита за мог клипана. Једва га разбра. Сконта ја некако шта ми каже али ми не би јасно од куд га он познава. У то, из дућана код Митића истрча једно девојче и ухвати Чеха под руку,.. схвати ја,.. ћерка му... А, девојче,.... лепо ко вила. Плаве окице и дуга плава коса, ама, иста вила Равијојла. Он јој се обрати на њи’овом језику а она се зарумени на помен имена овог мог клипана па спусти поглед.... Ту мени све би јасно,... јесте да се господин Чех мени баш културно смешкао ал’ ја кући одра од батина овог мог ... Па не може он мене да резили пред онако фини свет... Каже он мени да би и он наставио школу, али, ону њи’ову, Чешку.... Ух,..... Све ми мркло пред очима, једва га мајка одбрани. И тад’ ми умаче а на легало дође коџа доцкан. Ваљда је чекао да ја заспим. Наставник историје: ( надовеза на забринутог оца, како се овај не би више распричао а причи никад краја. Преузе реч и настави) Е,..кад школа не ради,.. ђак не треба и не сме напустити кућу без родитељске дозволе... И тада пазити и дознавати с ким се дружи, у чему и где проводи слободно време. "С ким си, онаки си." - у њиховим годинама им се свашта по глави врзма. Отац: ( видевши да је можда мало преоштар наспрам свог детета био, затражи реч и не чекајући да му је неко да, настави, ал’ малко мирније и тише) Него ,..ја хтедох да питам нешто за ову школу. Мој син претпрошле године заврши четворогодишњу школу. Не беше друге школе па га ја дадох на браварски занат код мајстор-Николе,.. знате,.. тамо у „Зокил-ској“ радионици. Дадох га ал’(-и) се не увајдих... Мајстор и радници , сви црни и мургави од коломаза,.... такав им пос’о . Овом мом то не паше. Сам’ се лицка и дотерује на огледалце, не би да се прља ко они. Људи раде,..подмазују и поправљају вагоне и локомотиве, па не могу чисти ни бити. Имају они заједничко купатило и топлу воду да се после посла оперу и чисти оду кући . Цела мала станица иде тамо једанпут недељно на купање. Од корита сви дигли руке. Она им користе само за малу децу и кад’ је свињокољ , да шуре праци и пастрму. Овај мој не ’теде да се прља и буде редован на занату и мајстор га отера. Оће па оће и даље у Чешку школу... Ја му обећах да питам, ал’, за ову нашу нову школу,.. гимназију. Није да не воли књигу,.. оће да учи. Да душу не грешим, једино је ту је ударан. Оно,.. можда и због оне мале Чехиње, срамота га да она иде у школу а он да џеџи по вазда пред школом... Кад би мого да настави и мен’ би било лакше, не би ме резилио пред народом а и знао би’ где борави , бар док је у школи . Наставник историје: (у’вати се левом руком за браду, погледа негде у страну, промисли на трен жмирећи на једно око и напућених уста,те му после краћег промишљања рече) Престарео за школу није ,.. места још има.. Доведи га ти сутра у школу.... Мало је пропустио, ал , све може трудом и радом да постигне. Отац: Хвала вам ко брату наставниче и ево мене са њим сутра право код вас ( захвали се отац. ) Наставник историје : (климну главом у знак потврде договореног и немогавши да сакрије осмех , настави) Лепо је што се у њему, како видим због љубави, жеља према школи родила. Да ли ће га та жеља и у школи држати то треба видети... Лепо је и што ви као отац решисте да га подржите и даљу у школу упутите јер,.. сигурно проценисте да је то њему највише на корист. Што се његових година тиче, код покретања гимназије имасмо у виду и ту могућност. Доведите га ви на разговор у школу па ћемо видети шта треба чинити. Начелник: ( који је све ово слушао јави се за реч да нешто и он придода ) Поштовани мој наставниче,.. госпођа ми моја нешто натукну на уво, да, ако се укаже прилика то и кажем . Тог момка што окасни са школом примиће те а на женску децу богами заборависте. За девојке, само домаћинску школу остависте и ништа више. У великим варошима се на озбиљне школе већ упућују и девојке које по умности ни мало не заостају за мушкима, чак напротив,.. предњаче по марљивости и вредноћи. Наставник историје : (Забринуто климну главом и сложи се) Право рекосте. Родитељима сва су деца једнака, било мушка или женска. У памети разлике нема. Размишљасмо и о томе и би ту великих речи и препирки. Ипак се договорисмо да мало сачекамо и народна схватања и обичаје променимо. Ето,.. ми овде присутни своје обећање дајемо,.. да већ за коју од следећих година и ваше кћери се могу у овој школи даље школовати а не само за домаћице спремати. (Погледом обухвати наставник све присутне,.. застане речима,..направи паузу , рашири руке и рече:) Гледам вас овако,.. а срце ми пуно. Очекивао сам питања,.. не оволико ... Данас ми ви велику лекцију дадосте. Вашом бригом, и оним што вас тишти а овде рекосте, показасте да ћемо добри сарадници бити а на корист деце ваше и будућих генерација ђачких.... Овим састанком и новом школом ударамо темељ не само за рад школе већ и за бољи живот свих будућих генерација.... Радиша ,..(обрати се записничару),.. стиже ли све у записник да туриш? Радиша: Стиго, стиго (потврди Радиша, те држећи у испруженим рукама пред собом, осмотри значајно своје писаније.). Наставник историје: Дедер, (рече Радиши наставник,.. значајно наглашавајући подигнутим кажипрстом ,.. ) придодај у записник и ово: Скупу се веома допао овакав начин родитељског састанка. Разишли се задовољни и пожелели да се ускоро одржи и други на исти начин. (На ласкаве речи окупљеном грађанству и оно се одужи спонтаним и топлим аплаузом . Климањем главом и коментарима ударише штамбиљ у знак слагања са изреченим на рачун своје деце и опште ползе своје вароши. Гимназија,.. својим првим родитељским састанком , доказа да ће истих и у будуће бити,.. од сад па навек.). • бунити = разговарати • Лепетрика = спољна лампа • Коџа = доста • Бадависати = губити време • Вазда= стално • Упуди=уплаши • Сорта=врста • Задевао=задиркивао • Цимати=вућу • Шта се то тебе сматра= шта те се тиче. • Пратиш га у школу=шаљеш га у школу. • Ћумур=угаљ • Брзак на оца = не промишљен као отац. • Заушка=шамар за врат. • Мелем=лек • Акнуо=ударио • Фес =јако • Пикира= обележава • ВаЈно=као али не стварно. • Лечке=мало • Бађевџишеш=узалудно трошиш време. • Коџа= поприлично, доста. • Апса=затвор • Бакалница= дућан, продавница. • Лоза=порекло • Јок=не • Тутањ=бег • Авлија= двориште • Жгољав=слабашан, неухрањен. • Збуташе=угураше • Абар=пренета усмена вест. • Ономад=пре неки дан. • Множина=група, скуп. • Поврнути реч=одговорити. • Немо’ да се понашаш=буди пристојан, не намећи се. • Брикетница=погон за уситњавање угља. • Басамци=степенице. Крај. П.С. Текст је настао као надоградња записника првог родитељског састанка ново формиране гимназије у Ћуприји те 1909 год. Записник су чиниле тек две стране оригиналног текста. Надоградњњом текста у једну овакву причу искоришћени су ликови који су стварни историјски чиниоци развоја Ћуприје , стварања нове грађанске свести и развоја гимназије као покретача и коректора Ћупријске чаршије.
