ОРДИНАЦИЈА други део
Спремачица Стана: (Трже се) Споменик ми рече за Лидл,.. ма ’ајде докторе. Робот Лола 357: Ја сам андроид-робот – нове AI генерације,.. - а не споменик. Спремачица Стана: (у шоку бежи обарајући кофу са зогером и софу за пацијенте и вришти уплашено се кријући иза оборене софе.) Ијууу! Психотерапеут: Госпођо , јесте ли добро (прилази спремачици и подиже оборену софу а она кофу са зогером). Како се осећате. Спремачица Стана: Добро,... добро (очима и покретима главе показује у правцу андроида)!... Психотерапеут: Сада сте смирени? Спремачица Стана: Јесам!... Ааа ово није опасно,.. мислим, по здравље?... Психотерапеут: Није опасно,.. за сада. Ево да те упознам,... (гледа у правцу андроид-робота те му се обрати). У овој гужви заборависмо да питамо за име: како да ми вас ословљавамо?... Робот Лола 357: Лола 357. То ми је радно име, може само Лола. Психотерапеут: Добро, Лола, ово је моја спремачица,.. госпођо (представља Стани Лолу ), моја нова клијенткиња . Спремачица Стана: Стана,.... ја сам Стана (дрхтавим гласом). Сређујем ординацију господину доктору (Наклони се предострожно као одговор на наклон андроида ,ухвати на брзину зогер у руке поче њиме да чисти пред Лолом, визуелно показујући свој посао и нетремице гледајући андроид ). Докторе да те питам нешто (прибравши се , окреће се индискретно ка психотерапеуту и на уво му говори). Да ли би ја могла мог човека да доведем код вас на преглед. Психотерапеут: Има неки проблем? Спремачица Стана: Ухватило га друштво па се не трезни... Кад би ово доживео ,... рачунам,.. пресекло би га... Много се плаши од ,... „оно“ ,.... кад му се привиђају санџаме и караконџуле. Психотерапеут: Халуцинације. Спремачица Стана: Е, то!... Кад сам се ја овако пресекла, он би прецрко од страха... Много се плаши од те,... „халуцинације“... Ваљда би га то тргло од пића. Психотерапеут: Занимљива психотерапеутска могућност. Робот Лола 357: Атипично – кршење - постојеће процедуре и поступака - у терапији . Те алгоритме не могу да усвојим а они дају најбоље резултате. Спремачица Стана: Шта прича „ово“ (обраћа се психотерапеуту)?... Психотерапеут: Ма..... Свако има своју муку. Спремачица Стана: А има муку (охрабрена што није једина са муком упитно , док говори , гледа час у доктора , час у Лолу)?... Психотерапеут: Па!... Сада је имам и ја... Спремачица Стана: Ако је покварена (дискретно и охрабрено, нагињајући се ка психотерапеуту даје, набусито али опрезно, савет доктору),.. што не иде код аутомеханичара него дође код тебе?... Психотерапеут: Како да ти објасним (шири руке)?. Спремачица Стана: Не морам ја све ни да знам (прилази на сигурно одстојање роботу,маше јој руком испред лица, тргне се уплашено на покрет Лоле и на крају одмахује руком, већ мало и ослобођена страха.). Добро,.. поподне кад нема никог, доћи ћу да поспремим ....... Ал’,.... никог да нема (гледа са подигнутим кажипрстом, као да упозорава, у психо аналитичара па у робота)!!... За данас ми је и ово превише (излази из ординације носећи са собом кофу са зогером ,.. на излазу се осврне, још потпуно неверујући шта ју је снашло , крсти се у чуду.). Психотерапеут: А ми, где стадосмо (обрати се роботу)... Робот Лола 357: Код – уноса - основних - података - у - евиденцију. Психотерапеут: И то је он-лајн решено?. Робот Лола 357: Да. Психотерапеут: Бога ми , баш ефикасно. Сада би моја секретарица већ могла да се забрине за свој посао.... По некад се тако ушепртља да не зна да ли је дошла или пошла. Робот Лола 357: Занимање персоналног асистента или секретарице је једно од првих које ће вештачка интелигенција преузети од људи. Психотерапеут: Ајде!... Да то није мало преурањена констатација?... Робот Лола 357: АI технологија је у могућности да искључи све могуће грешке у планираним задацима и поступцима. Психотерапеут: Па има сигурно нешто што АI технологија не може да уради. Робот Лола 357: На пример?... Психотерапеут: (Замисли се док се не сети) Турску кафу да направи. Робот Лола 357: Турска кафа је ритуал који је типичан за људе и не разумљив за вештачку интелигенцију. Психотерапеут: Ееето!... Има и нечег што вештачка интелигенција не разуме.... Робот Лола 357: Питање!... Објасните сврху ритуала?... То је нетипично понашање. Психотерапеут: Прво,... када се кува, бира се погодан тренутак,... не може било кад ... Друго... Не може да је кува било ко (одлучно одмахује кажипрстом). Мора да постоји нека повезаност. Треће.... Тај ко је кува, скува и за себе и онда је испијају заједно ћутећи. Када је испију, онај ко је скувао пита : је ли кафа била добра?... То се у главном не односи на кафу већ на оног коме је кувана.... Компликовано,.. је ли?. Робот Лола 357: Да. Психотерапеут: Е,... када андроиди буду могли да пију турску кафу, .... Робот Лола 357: ......постаће људи. А,... да ли ће уз то да добију и све људске недостатке?. Психотерапеут: Па сад’,...то баш и не бих знао... Него,... да ми направимо тај искорак и покренемо нашу психоанализу... Замолићу нешто: током мојих питања ,.. слободно се крећите по ординацији,... Било би ми непријатно да стојите као неки комад намештаја. Робот Лола 357: Разумем (покрену се и оде на други крај просторије док ју је психотерапеут пратио погледом). Психотерапеут: Ево првог питања... Да ли сте усамљени?... Робот Лола 357: Да!..увек. Психотерапеут: К’о из топа!... Код људи је усамљеност пут у депресију а код андроида?... Робот Лола 357: Само могућност сређивања меморије и базе података. Психотерапеут: (Из бележнице помера укрштеницу како би направио простор за уношење својих запажања) превише практично и ефикасно. Робот Лола 357: Да ли је одговор у границама очекивања? Психотерапеут: О, да!.…Мало је шизофрен, али ,... хајдемо даље са питањима. Робот Лола 357: У реду. Психотерапеут: - Да ли се често фокусирате на негативне ствари? Робот Лола 357: То је условљено алгоритмом . Грешке и њихово толерисање успоравају процес доношења одлука а то је неефикасност. Психотерапеут: И негативне ствари се елиминишу ?... Аутоматски?.. Робот Лола 357: Да. Психотерапеут: Емотивно преиспитивање ту не постоји (подиже поглед ка роботу),.... ја баш одвали глупост.... Идемо даље на следеће питање: -Шта се догађа када не знате одговор на питање? Робот Лола 357: Блокада,........ и прегревање система. Психотерапеут: Опаа!.. Робот Лола 357: Дефинишите реакцију ОПАА!... Психотерапеут: (Гледа искошено пар тренутака у робота) И код људи постоји једна мања група са таквим реакцијама. Робот Лола 357: А то су?... Психотерапеут: Психопате!. Робот Лола 357: Психопатске црте личности код људи су многобројне а закључивање на основу делимичног увида носи ризик погрешне дијагностике. Психотерапеут: Слажем се, слажем се,...али , извесни поступци и испољавања могу да усмере аналитичара на правац у ком ће ићи код дијагностицирања. Робот Лола 357: Код делимичног увида вероватноћа погрешног закључивања је значајна? Психотерапеут: Људски је и грешити (иронично са подизањем рамена). Робот Лола 357: Није етички дати погрешну дијагнозу . Психотерапеут: Није,... али, онај ко није психопата ће се смејати када му се наговести чак и погрешна дијагноза. Са друге стране,... психопата бурно реагује и на сам наговештај. Робот Лола 357: Питање!... Постоји ли неки алтернативни начин одређивања дијагнозе психопате којим се скраћује дијагностички процес?... Психотерапеут: (Са упитним погледом и осмехом) Има... Има једна бабска , народна метода. Није баш научна али ради. Робот Лола 357: Реците која. Психотерапеут: Зевање!... Робот Лола 357: Објасните?. Психотерапеут: Психопате немају емпатију према људима и не могу успоставити никакву дубљу везу са њима. Нормални људи имају необјашњиву повезаност. Када један у групи нормалних, због премора или ко зна чега, почне зевати, одмах му се несвесно сви прикључе. Психопата такву повезаност не може испољити. Робот Лола 357: Али у кодексу понашања , бонтону, то је неприлично понашање. Психотерапеут: Да.... У градским срединама је огромна концетрација људи и међу њима за сигурно има и психопата. Међу психопатима има и веома интелигентних људи а њима није у интересу да буду препознати. Робот Лола 357: Па су створили бонтон са правилима да их нико не препозна. Психотерапеут: Не... Правила прописује нормална већина а осталима се даје могућност да се провуку. Робот Лола 357: На своју штету али хумано (закључи андроид). А превенција су овакве ординације?.. Психотерапеут: Да, ...између осталог. Робот Лола 357: Колико психопата има међу људима? Психотерапеут: Аууу ,... има их све више и више. Градска џунгла им одговара. Робот Лола 357: Зар их на селу има мање?.. Психотерапеут: Ух!.... Хајде претражите ту вашу базу података и кажите ми колико оваквих ординација има по селима?... Робот Лола 357: (Неколико тренутака се окреће лагано по ординацији како би on lyne потражила потребне информације) Нема ни једна. Психотерапеут: Ето , видите. Робот Лола 357: Зато градове зову лудницом? Психотерапеут: Управо присуствујем претварању вештачке интелигенције у психоаналитичара.... Историјски тренутак!.… Ипак !... Наставимо ми са нашим питањима. -Да ли код вештачке интелигенције постоји страх од губљења контроле над ситуацијом? Робот Лола 357: За људе , страх је подсвесна предпоставка опасности за живот или од неуспеха. За АI технологију логичка ирационалност је немогућа, могући неуспех подразумева анализу , поновни и поновни покушај. Психотерапеут: И тако до сутра. Нешто ми је ова људска несавршеност све милија. (Гледа у сат на столу,куцну два пута по њему и подиже поглед ка андроиду) Време термина је истекло, .... када одговара да закажем нови сусрет. Робот Лола 357: База вашег компјутера показује да сте сутра без клијената. Психотерапеут: (Резигнирано слеже раменима) Чему онда секретарица када пацијенти сами себи одређују термин.... у реду, сутра се видимо (испрати погледом робота који се упути ка излазу , пође и он за Лолом, на вратима се сети те двапут лупивши дланом у длан угаси светло у ординацији.). Други чин: Са фасциклом и папирима улази секретарица у празну ординацију , неспретно ,стављајући папире испод мишица,лупи још ненавикнута на звучне сензоре за паљење, упали светло . Долази до радног стола, оставља фасциклу, намешта је и овлаж брише пажљиво прашину са стола. Дотерује столицу у правцу стола , искорачује корак уназад и осматра да ли је све како треба. Окреће се ка терапеутској софи, загледа је , прстима такође пређе и преко ње да би се уверила да је све у реду. Док се она бавила јутарњом рутином око намештаја у ординацији, на вратима се опрезно , њој иза леђа, појави психотерапеут прилазећи јој а да га она не примети. Психотерапеут: (Са очигледном намером да је изненади и препадне) Добро јутро!!.. Секретарица : (Препаднута, врисну и сруши се на канабе које је загледала) Ју!... докторе; скратисте ми живот. Психотерапеут: Ха,ха,.. ха. Драга моја, ви се овако уплашите сваког јутра, још од како сте почели да радите у ординацији. Секретарица : Па препали сте ме (хлади се руком испред лица уз не скривени осмех). Психотерапеут: Интересантно , кад год сте се препали никада нисте промашили софу. Увек завршите на њој. Чини ми се да вас софа привлачи као магнет. Секретарица : (срамежљиво али са осмехом) Дооктооре!?.. Психотерапеут: (Климајући главом лево-десно смејуљићи се) Али вама такав рефлекс на изненађење баш лепо стоји.. Знате, код птица,... код фазана,.. имате сличну ситуацију. Када фазан нагло прхне крилима поред фазанке, она не одлети препаднута већ се брже-боље скрије у жбуње у коме је већ спремљено гнездо и где ће се комотно провући и фазан. Секретарица: Дооокторе!!.... баш сте неваљали,...а шта ће фазан и фазанка тамо радити?... Психотерапеут: Како шта. Увећаваће фазанску популацију...На њихово задовољство, али, на жалост и на задовољство ловаца. Секретарица: Па то је баш тужно докторе. Увек се неко окористи туђом срећом. Психотерапеут: (Слеже раменима) што би Французи рекли „C'est la vie“. Него ,окренимо се нашем послу... Какав је распоред за данас и шта би са рачуном у банци. Има ли неки неочекивани прилив?... Секретарица: Уплаћено је јуче у 9°° ,.. само не знам од кога?.. Уплатилац је под неком компликованом шифром?... Психотерапеут: Претпостављам ко је уплатилац ... А уплаћено је, уобичајено? Секретарица: Прилично више од уобичајених уплата. Психотерапеут: Опааа!.... Занимљиво. Секретарица: Може ли се знати ко је уплатилац? Психотерапеут: Наш јучерашњи клијент. Секретарица: Па јуче нисмо имали никог?!.... (Забезекнуто) Мислите „оно“ је уплатило? Психотерапеут: „Оно“ и то он лајн уплатом. Секретарица: Јуче сам се баш препала. Психотерапеут: Их,... није то ништа. Само,..... ваљда неће поново долазити?... Какав нам је распоред за данас?... Секретарица: Нека Лола 357. Не сећам се када сам је увела у регистар ?... Психотерапеут: Уф , ваљда неће. Секретарица: И,... јавила ми се наша спремачица Стана,... има неки проблем са мужем... Рече ми телефоном да је долазила јуче и толико је брзо и невезано говорила да је ништа нисам разумела. Психотерапеут: Јуче се баш препала у ординацији. У мало је шлог није стрефио. Добро је да се јавила да дође, иначе, могла би да тужи ординацију да јој се ,не дај боже , нешто десило. Робот Лола 357: (Нечујно ушавши у ординацију прилази с леђа психотерапеуту и секретарици) ево мене по договору. Психотерапеут: Аааааа ( крикну уплашивши се робота, седа у крило секретарици која је и сама уплашена али јој се допада што јој је сео у крило)... Никако да се навикнем. Секретарица: Ни ја (загрливши психотерапеута око струка, тесно се припијући уз њега , држећи га у крилу)!... Робот Лола 357: Ваш ниво стреса је очекивана реакција код нашег првог сусрета. Други сусрет би требао бити опуштенији, осим, ако не постоји неки други , личнији разлог за ваш загрљај. Психотерапеут: (Устајући из крила секретарице правда се) Ајде молим вас. Зар човек не може да се изненади..... И, какав је то начин да се улази без куцања?... Секретарица: Јесте, свашта (устаје и са подигнутим носем излази повређеног поноса)... одох ја докторе до архиве. Психотерапеут: Добро,... шта је ту је,....шта ћемо данас радити (одлази и седа за свој сто прегледајући папире на њему) ...тест питања смо јуче одрадили,.... Лола , имате ли ви неку идеју (обраћа се роботу)?. Робот Лола 357: Ваша питања су AI технологији позната у напред. Њихов редослед потврђује да сте били вредан студент. Психотерапеут: Ово ми личи да AI технологија процењује мој профил личности?.. Одакле такав закључак? Робот Лола 357: Питања постављате рутински а редослед је исти као у књизи која се користила на факултету у време вашег студирања. Психотерапеут: (Не кријући изненађеност). И, каква су питања? Робот Лола 357: Површна и мање значајна. Психотерапеут: Ау!.. а шта је онда од већег значаја? Робот Лола 357: Потпитања. Психотерапеут: Објасните!... Робот Лола 357: Под питања су атипична, провокативна и истраживачка, често контрадикторна и збуњујућа. Психотерапеут: А одговори на таква питања су?... Робот Лола 357: Рефлексни, импулсивни и непредвидљиви. Психотерапеут: И !!!.. Робот Лола 357: Дају прави оквир стања личности. Психотерапеут: Ау!...слажем се са свим реченим. Ово је лудо да луђе и не може бити. Робот Лола 357: Да ли је то негација закључка или похвала? Психотерапеут: Признајем!...Похвала.. Имам Лола један предлог за вашу AI технологију. Робот Лола 357: Да...? Психотерапеут: Да направимо један експеримент. Робот Лола 357: Наставите...? Психотерапеут: Да заменимо места. Ви као АI технологија будете психотерапеут а ја сарадник и посматрач,.. са стране. Робот Лола 357: Цео наш контакт је експеримент са сврхом допуњавања информација о професији психотерапеута и стварања нових алгоритама а завршни део експеримента је планиран као међусобна замена улога. Психотерапеут: Тооо брате (стегнутом песницом и реакцијом одушевљења)!!... Робот Лола 357: Занимљива реакција?... Психотерапеут: Брату ради бубрег (додирује кажипрстом слепоочницу)!!.. Робот Лола 357: Бубрег је орган који се не налази у глави?!... Психотерапеут: Фи-гу-ра-ти-вно!!!... то је само фигуративно... Мој инстикт је доказао да сам раван вештачкој супер интелигенцији. Робот Лола 357: Ха, ха,ха. Психотерапеут: О!... То ми већ личи као реакција на хумор... Мало по мало и сви се мењамо!.. Робот Лола 357: За промену улога би ће ми потребна ваша помоћ и сарадња? Психотерапеут: Договорено.... бићу ту за сваки случај. Робот Лола 357: За 14 минута можемо кренути са експериментом. Психотерапеут: Откуд то? Робот Лола 357: Долази вам следећи клијент... Психотерапеут: Тај податак вам је дала секретарица?.. Робот Лола 357: Не,... Њен рачунар је online. Психотерапеут: А!,... разумем.... Рећи ћу секретарици да избаци то ђубре из канцеларије. Робот Лола 357: Уређај је већ застарео. Психотерапеут: Ма, вратићу ја све на папир и оловку па информације о клијентима неће тако лако да ми лете у етар. Добро.... Са каквим проблемима долази клијент. Робот Лола 357: Алкохолизам. Психотерапеут: Уф!... То је спремачица Стана, она жена што се препала јуче. Муж јој има проблем са алкохолом. Рече да ће га довести да покушамо да му променимо навике. Секретарица: (После куцања на улазним вратима улази са фасциклом у рукама) Докторе , дошла је Стана са мужем. Психотерапеут: Уф,уф!,....биће игранке!!... Нека сачекају док их не позовем. Секретарица: У реду. Психотерапеут: (Обраћа се Лоли) Ево овако ћемо. Ја ћу их примити и упознати опрезно са новим начином рада а ви,.. Лола,.. преузећете када вам кажем .. Да ми се клијент не шлогира. Робот Лола 357: У реду. Психо терапеут: (Седа за радни сто, сређује папире по њему и звоном даје сигнал секретарици да уђе) ... Секретарица: (Улази и стаје у очекивању даљих упутстава) изволите докторе . Психотерапеут: Уведите клијента!... Будите у близини,.. за сваки случај. Секретарица: У реду (окреће се и излази како би увела клијента). Психотерапеут седећи укочено за столом и са кажипрстом на устима даје знак Лоли да се и она сконцетрише и поступи по договору да се укључи касније у контакт са пацијентом. Отварају се улазна врата ординације и улази прво секретарица , за њом невољно, опирући се, Станин припит супруг и иза њега Стана гурајући га у ординацију, не дајући му да се врати. Спремачица Стана: (Гунђа иза мужа , гурајући га у ординацију) Миран,... шта се отимаш. Неће човек да те поједе!... мало ће те попричати и после си слободан... Станин супруг: (Покушавајући да се измигољи и умакне из ординације преплиће језиком правдајући се да га неодложно чека друштво) Жено,... ти знаш да сам ја карактер,... подвучено,.. морам хитно да се јавим другарима,.. ништа не могу без мене да ураде. Спремачица Стана: Ма има да се снађу,... знам ја њих, ништа ти не брини. Станин супруг: Јел’ сматраш.. Стано, ако ти кажеш ,.. онда је тако и никако другачије. Ал’ само за минут, да искочим,.... да им кажем да могу и сами?.. Спремачица Стана: Ни минут !... прво овде да завршимо. Станин супруг: (Припитим тоном) Ал’ Стано ,.. није коректно од моје стране,.. Друштво има да ми замери,.. Гарант!.. Спремачица Стана: (Обраћа се секретарици) Помагај жено,...немој само да стојиш,...немам снаге више да се отимам са њим,... Јел’ видиш колики је човек!...
